Истраживање је спровео ЦеСИД, на репрезентативном узорку од 11.387 пунолетних грађана у 50 градова и општина у региону Шумадије и западне Србије и региону Јужне и источне Србије. Након што је 2010. године било свега 22 посто испитаника који сматрају да локалне власти воде рачуна о грађанима, бележи се тренд раста, па је 2013. године било 26 посто, 2017. године је измерено 37 посто, а последњи истраживачки налаз је да 45 посто испитаника има позитивне ставове о третману грађана од стране локалне самоуправе. Иако расте перцепција да се локалне самоуправе труде да удовоље грађанима, ипак и даље трећина испитаника сматра да локалне власти углавном не воде рачуна о потребама суграђана, а 12 посто мисли да уопште не воде рачуна.

Ипак, сваки трећи испитаник сматра да није довољно информисан о функционисању општине у којој живи. Свега један до два посто испитаника је активно учествовало у процесима којима се доносе одлуке о раду локалне самоуправе, било да се ради о референдуму, јавним слушањима или јавној расправи и слично. Сваки десети грађанин је чуо за такве активности али није учествовао у њима, а више од 85 посто испитаника није чак ни чуло да се нешто тако одржавало у њиховој општини.

На питање шта најбоље функционише у општинској управи, више од половине грађана је навело општу управу, задужену за издавање извода из матичних књига, уверења, потврда и сличне документације. Петина испитаника је оценила да најбоље функционишу порески послови, а следе друштвени послови, попут социјалне заштите, образовања и здравства. Свега по пет посто испитаника најбоље оцењује рад грађевинских и урбанистичких, као и инспекцијских послова.

Сваки четврти грађанин сматра да постоји одређено побољшање у раду административних органа на локалном нивоу у односу на прошлу годину. Скоро сваки други сматра да раде исто као у претходном периоду и свега шест посто испитаника сматра да је рад локалне администрације лошији него што је био, што је знатно мање него у досадашњим истраживачким циклусима.

Највећи напредак у раду општинских служби грађани виде у уштеди времена, затим повећању квалитета услуга, а нешто мање испитаника сматра да је дошло до побољшања у уштеди новца који је неопходан за обављање послова у локалној самоуправи. Око две петине грађана сматра да је све остало на истом нивоу, а тек око пет посто испитаника сматра да је дошло до погоршања у наведеним областима. Грађани који су у скоријем периоду имали контакт са локалном самоуправом боље оцењују њен рад у односу на оне који нису имали непосредно искуство.

Док скоро 90 посто грађана тврди да никада нису дали нити новчани мито нити поклон општинском службенику, сваки десети испитаник је признао ситну корупцију, даривање кафе, слаткиша или пића за услугу локалне администрације, а мање од један посто испитаника је изјавило да је новцем подмитило службеника.

Већ годинама већина грађана централне Србије сматра да развој локалних самоуправа треба базирати на пољопривреди, па тек онда на лакој индустрији. Приоритетна област улагања у локалној заједници за грађане је побољшање прилика за младе, а подаци указују на троструко више грађана који желе улагања у побољшање квалитета здравствених институција, него у школе и вртиће.

Од локалних институција, грађани највеће поверење указују председнику општине или градоначелнику, а затим општинској администрацији, службеницима. За нијансу више поверења имају у локалне медије него интернет портале и пођеднако поверења у политичке партије и организације цивилног друштва.

Осећај безбедности грађана је на високом нивоу, скоро 80 посто испитаника има перцепцију потпуне или делимичне безбедности у граду или општини у којој живе. Са друге стране, мало више од петине грађана исказује перцепцију небезбедности, а као разлоге испитаници највише наводе лошу инфраструктуру, попут неосветљених улица, небезбедних саобраћајница и рупа на путевима, као и криминал, а потом следе пси луталице, лоши међуљудски односи и наркоманија.

Да живи „добро“ сматра 13% грађана централне Србије, оценом „средње“ и „подношљиво“ описало је тренутни квалитет живота две трећине грађана, а петина оцењује да живи „тешко подношљиво“ и још 3% испитаника сматра да живе „неподношљиво“. Трендови у односу на претходне циклусе истраживања који су спроведени 2010, 2013. и 2017. године указују да се постепено повећава проценат грађана задовољних елементима свакодневног живота у локалној заједници. Задовољство грађана је највише када је у питању доступност места за куповину и набавку, стање на пијацама и квалитет образовно-васпитних институција. С друге стране највећи проценат незадовољства испитаници су исказали у погледу омладинске политике, затим једнакости свих грађана у остваривању права, чистоће града и доступности паркинг места.

Детаљна анализа резултата истраживања доступна је на сајту Swiss PRO.

Представљања ставова грађана биће одржана у следећим градовима:

• Kраљево, Трг Јована Сарића бр.1, сала 2 Скупштине Града - 16. октобар 2019. с почетком у 11 часова;
• Kрагујевац, Трг Тополиваца бр.4, сала Бизнис иновационог центра - 17. октобар 2019. с почетком у 11 часова;
• Лесковац, Лесковачког Одреда бр.6, сала Центра за стручно усавршавање - 21. октобар 2019. с почетком у 11 часова;
• Ниш, 7. јули бр.2, хол Градске куће - 22. октобар 2019. с почетком у 11 часова;
• Смедерево, Омладинска бр.1, Велика сала Скупштине Града - 23. октобар 2019. с почетком у 11 часова.

Догађаји су отворени за јавност и на њима ће бити изнети и подаци о трендовима у окрузима којима припадају наведени градови.

Јединице локалне самоуправе које су биле део истраживања су: Ариље, Бабушница, Бајина Башта, Бела Паланка, Богатић, Бојник, Бољевац, Бор, Босилеград, Бујановац, Дољевац, Горњи Милановац, Јагодина, Kнић, Kњажевац, Kрагујевац, Kраљево, Лапово, Лебане, Лесковац, Лозница, Мали Зворник, Мало Црниће, Мионица, Ниш, Нова Варош, Нови Пазар, Петровац на Млави, Пирот, Прибој, Рача, Рашка, Ражањ, Сјеница, Смедерево, Сокобања, Свилајнац, Шабац, Топола, Трговиште, Трстеник, Уб, Ужице, Велика Плана, Велико Градиште, Владичин Хан, Власотинце, Врање, Врњачка Бања и Зајечар.