Нажалост, ово искуство је пре изузетак него правило када су у питању ромска деца у Србији. У стварности, само 64% њих заврши основно образовање, а само 22% похађа средњу школу. То је великим делом последица дискриминације са којом се ова популација сусреће у готово свим аспектима свог живота.

„Ромска деца, чак и када иду у школу, се обично сматрају незаинтересованим, немотивисаним и мање способним од њихових вршњака, што се показује као штетно по квалитет образовања које ова деца добијају“, констатује Дејан Јакуповић из Удружења Рома интелектуалаца (УРИ).

Власти су препознале ове проблеме и усвојиле прописе у циљу њиховог решавања, од којих је Стратегија за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период од 2016. до 2025. године, усвојена у марту 2016. године.

Ромска национална мањина би зато требало да је прилично одмакла на путу ка достизању степена образовања налик онима на националном нивоу. У стварности, није се много тога променило. Дубоко укорењене, културолошки уврежене представе о Ромима које постоје у Србији и даље су неумољива препрека променама. Њих је тешко отклонити у ситуацији сиромаштва и незапослености – што су све заједничке муке неразвијених општина.

Владичин Хан, једна од најнеразвијенијих општина у земљи, је дом за око 2.500 Рома, или скоро 10% укупног становништва општине. Овде је ниска стопа писмености међу ромском мањином додатно погоршана високим процентом сезонских и радника миграната, чија деца нису уписана у школу и никада не науче српски језик, што отежава приступ било каквим услугама - посебно образовању.

Уз финансијску подршку Европске уније и Владе Швајцарске током последњих пет година, кроз програме ЕУ ПРОГРЕС и Европски ПРОГРЕС, који су претходили програму Swiss PRO, УРИ је добио скоро 36.000 евра за проширење активности са унапређења приступа образовању на директан рад са родитељима, како би схватили важност образовања и похађања школе. Недавно су ангажовали пар наставника који ромској деци у том месту држе додатне часове, како би се њихово образовање мало олакшало.

„Од када смо почели овај пројекат, број деце уписане у школу је повећан десет пута," каже Јакуповић. „Ово је одличан пример колико је важно инвестирати у локалне организације - оне разумеју околности и делотворно раде на њиховом превазилажењу заједно са заједницама.“

Резултати говоре за себе - кроз статистичке податке, кроз боље разумевање важности образовања међу родитељима и, што је најважније, кроз узбуђење деце која похађају школу.

„У последњих неколико година деца су почела да пишу преко празника да ме питају када ће настава поново да почне,“ каже наставница Тања Цветковић.

„Ромска популација почиње да гледа на образовање као на инвестицију, не само у појединачно дете и његову будућност, већ у будућност целе заједнице. Тамо где други виде бројчано повећање, ми видимо наду у много бољу будућност за нашу заједницу,“ закључује Јакуповић.

Програм Swiss PRO се надовезује на развојни замах који су остварили његови претходници и у наредне четири године наставиће да пружа подршку рањивим групама и унапређењу њиховог положаја у локалним заједницама.